Suchergebnisse

Strategija kao svojevrsna ideja ili zamisao kako ostvariti nacionalne interese ima važnu ulogu u egzistenciji države. Njen uspeh počiva na osmišljavanju i implementaciji racionalnih idejnih rešenja, tačnije, onih rešenja koja su realno ostvariva u praksi a, pri tome, efektna i isplativa. Zato je važno razumeti da strateško mišljenje, iako pretežno umna i kreativna delatnost, ima i svoju razumsku i kritičku zasnovanost. Ona se prepoznaje u "strategijskoj logici" kao svojevrsnom logičko-metodološkom postupku dolaženja do racionalnih rešenja. Međutim, ignorisanje te logike ili, pak, njeno nerazumevanje i pogrešna primena u procesu formulisanja strategije, ima za posledicu iznalaženje neracionalnih rešenja što dovodi do pojave spontanosti i neizvesnosti u egzistenciji države. Male zemlje, poput Srbije, nemaju privilegiju spontanog ponašanja u međunarodnoj politici poput velikih sila jer posledice takvog ponašanja obično plaćaju visokom cenom. Upravo zbog toga one moraju krajnje pažljivo da pristupe formulisanju strategija kojima se kreira njihova politika nacionalne bezbednosti. Između ostalog, to podrazumeva pravilno razumevanje i jasno definisanje strategijskih kategorija, poput nacionalnih interesa, ciljeva, sredstava i koncepata, a zatim i razumevanje njihovih odnosa u procesu strateškog mišljenja čije su faze odvijanja definisane strategijskom logikom. Polazeći od činjenice da u Srbiji postoji izvesni deficit teorijskih znanja u formulisanju strateških dokumenata, postavlja se pitanje pravilnosti određenja vojne neutralnosti u Strategiji odbrane Republike Srbije. Oslanjajući se na postojeće teorijske okvire strateških studija, istraživačka pažnja u radu usmerena je ka dokazivanju teze da ovo spoljnopolitičko opredeljenje Srbije ne predstavlja njen odbrambeni interes, kako je definisano u navedenoj strategiji, već sredstvo kojim se takvi njeni interesi ostvaruju.