Suchergebnisse

Anhand von Sekundärliteratur geht der Autor der Frage nach, weshalb die Französische Revolution von 1830 eine bürgerliche Revolution ohne Teilnahme der Bauernschaft war. Während der Restauration nach dem Ende des Kaiserreiches befanden sich die Bauern in einer relativ gesicherten ökonomischen Lage. Ein Klassenfeind war für sie nicht erkennbar. Daher blieben sie weitgehend passiv und konnten der bürgerlichen Revolution keine Triebkraft geben. Die Bauernschaft verkörperte somit zu diesem Zeitpunkt die konservative, jedoch nicht konterrevolutionäre Reserve innerhalb der Volksbewegung. (BJ)

Am Beispiel von 165 Protestfällen, die im Gefolge der Juli-Revolution in Deutschland festgestellt wurden, untersucht der Autor den sozialen Ort, die Trägergruppen und die Formkategorie des Protests. Neben den städtischen Unterschichten sind es im bürgerlichen Lager Handwerker und weitere vom wirtschaftlichen Strukturwandel besonders betroffene Berufe sowie Studenten und Angehörige freier Berufe. Letztere übernehmen mehr und mehr Führungsaufgaben. Die Protestform richtet sich nach dem Organisationsgrad der jeweiligen Gruppe. So wurde bei den Unruhen der Unterschichten die meiste Gewalt angewendet. Dort ging es auch im wesentlichen um lebenswichtige materielle Ziele, während das bürgerliche Lager Reformen anstrebte, die zu einer zeitgemäßen Umgestaltung von Staat und Wirtschaft führen sollten. (HOE)

The primary interest of this study is the policy of Henry John Temple, Viscount Palmerston and Klemens Wenzel Lothar Nepomuk, Prince von Metternich‑Winneburg in the Papal States between the years 1830−1832. Main thesis is based on the fact that the Austrian Chancellor was a dominant person promoting in the Holy See reforms expected to bring prosperity for Pope's regime. The rivalry between Metternich and Palmerston for this issue deepened the rift in foreign affairs between Great Britain and Austria for the whole dec- ade of eighteen thirties.

In 1830, Boston's school committee reorganized its schools to match its spatial imagination: an idealized spatial model that reflected the lives and social experiences of its elite members. To unify individual schools and regulate student sexuality, the committee created single-sex schools with one male master. To unify the overall system, the committee redistributed students by sex and adopted a hierarchical teaching staff commanded by the committee. However, the committee's spatial imagination conflicted with physical buildings and geography, with the different spatial imagination of middle-class parents, and with the irreconcilability of individualized buildings and a unified system. The committee backtracked in 1832.

One of the major problems which the Turkish central authorities had to cope with after 1826 was the issue of relations with great feudal lords who represented the holders of political and economic power in the inland parts of the empire. The problem was even more intensified when the Porte came into permanent conflict with the local government in the Rumelia pashalik wanting to abolish the old theocratic-military system and introduce a more modern and liberal regime. This conflict in the Muslim society was destroying the unity of the Turkish Islamic state and was one of the important factors in the further weakening of the Ottoman Empire. The fight with the Sultan and the Porte was first started by the Shkodra Pasha Mustafa and then by the Bosnian captain Husein Gradaščević. Both of these uprisings developed into a large military-political movement whose aim was to force the Sultan and Porte with armed force to suspend the reforms and to permit the return to old traditions and institutions stipulated by the Sharia. ; Један од великих проблема са којим су турске централне власти морале да се носе после 1826. године било је питање односа са крупним феудалцима који су представљали носиоце политичке и економске власти у унутрашњости царства. Проблем се још више заоштрио када је Порта желећи да укине стари теократско-војнички систем и заведе савременији и либералнији режим дошла у перманентан сукоб са органима локалне управе у Румелијским пашалуцима. Ово сукобљавање у оквиру муслиманског друштва разарало је јединство турско-исламске државе и било један од важних чиниоца у даљем слабљењу Османског царства. Борба са султаном и Портом била је предвођена најпре од скадарског Мустафа-паше а потом од босанског капетана Хусеина Градашчевића. Оба ова устанка прерасла су у велики војно-политички покрет чији је циљ био да се султан и Порта оружаним путем приморају на обустављање реформи и да дозволе повратак на старе обичаје и установе какве је прописивао шеријат. Период од 1829. до 1832. године донео је демографско и финансијско пропадање српском становништву у Старој Србији. У оба ова покрета, у сукобима албанских и босанских феудалаца са султаном, Србија је била бојно поље на коме су се директно сукобљавала два зараћена табора. Све ово је додатно оптеретило већ тежак положај српског народа у Старој Србији и довело је у питање његов опстанак у овој вековној српској земљи.